SOHA
10.1. Huquqiy asos
Qazib olish sanoati Qirgʻiz Respublikasi iqtisodiyoti uchun muhim sohalardan biri boʻlib, eksport daromadlari, byudjet tushumlari va mintaqaviy rivojlanish shakllanishida sezilarli rol oʻynaydi. Qirgʻizistonda oltin, kumush, koʻmir, antimon, noyob va rangli metallar, shuningdek, yer osti suvlari va qurilish materiallari konlarini oʻz ichiga olgan katta mineral-xom ashyo salohiyati mavjud.
Qirgʻiz Respublikasi yer osti boyliklari davlatning eksklyuziv mulki hisoblanadi va uning maxsus himoyasi ostida boʻladi. Yer osti boyliklaridan foydalanish faqat qonunda belgilangan tartibda davlat tomonidan berilgan huquqlar asosida ruxsat etiladi.
| Asosiy normativ-huquqiy hujjatlar | Qirgʻiz Respublikasi 2018-yil 19-maydagi № 49-sonli «Yer osti boyliklari toʻgʻrisida»gi Qonuni (keyingi oʻrinlarda – Yer osti boyliklari toʻgʻrisidagi Qonun) |
|---|---|
| Vakolatli organ | Qirgʻiz Respublikasi Tabiiy resurslar, ekologiya va texnik nazorat vazirligi |
10.2. Yer osti boyliklaridan foydalanish turlari va shakllari
Yer osti boyliklari quyidagi maqsadlarda foydalanishga beriladi:
• geologik oʻrganish (qidiruv va izlanish);
• foydali qazilmalar konlarini rivojlantirish, shu jumladan yer osti suvlarini olish va foydalanish;
• foydali qazilmalar qazib olish bilan bogʻliq boʻlmagan yer osti inshootlarini qurish va ekspluatatsiya qilish;
• qonunda koʻrsatilgan boshqa maxsus yer osti boyliklaridan foydalanish turlari.
Yer osti boyliklaridan foydalanish huquqi quyidagilar asosida yuzaga keladi:
• litsenziya;
• koncessiya shartnomasi;
• mahsulotni taqsimlash toʻgʻrisidagi kelishuv;
• davlat roʻyxatga olish.
10.3. Yer osti boyliklaridan foydalanish huquqlarini berish
Туб ер қазилмаларининг тоифаси ва унинг аҳамиятига қараб, туб ер қазилмаларидан фойдаланиш ҳуқуқи қуйидаги усуллардан бири билан берилади:
| Танлов | умумдавлат аҳамиятга эга бўлган туб ер қазилмалари участкалари бўйича; |
|---|---|
| Аукцион | аукцион объектлари реестрига киритилган туб ер қазилмалари участкалари бўйича; |
| «Биринчи топширилган ариза» қоидаси | аукцион ёки танловга кирмайдиган, ёки конларни ўрганиш ва ишлаб чиқариш билан боғлиқ бўлмаган туб ер қазилмалари участкалари бўйича; |
| ҚР Вазирлар Кабинети қарорига кўра | давлат иштирокининг камида 2/3 қисмига эга бўлган давлат корхоналари ва тадбиркорлик субъектлари бўйича. |
10.4. Туб ер қазилмаларидан фойдаланиш лицензияси
Туб ер қазилмаларидан фойдаланишнинг барча турлари лицензиялашни талаб қилади, қонунчиликда кўрсатилган ҳолатлардан ташқари. Лицензиялаш Қирғиз Республикаси Ҳукумати томонидан 2018 йил 29 ноябрдаги № 561 қарори билан тасдиқланган Туб ер қазилмаларидан фойдаланиш лицензиялаш тартиби тўғрисидаги Низомга мувофиқ амалга оширилади.
Лицензиялаш босқичма-босқич тарзда амалга оширилади ва қуйидаги лицензияларни ўз ичига олади:
• геологик-қидирув ишлари;
• геологик-тадқиқот ишлари;
• фойдали қазилмалар конларини ишлаб чиқиш.
Ҳар бир кейинги босқич амалдаги лицензия эгасига лицензия шартларининг тўғри бажарилиши, ҳисоботларни тақдим этиши ва давлат балансида фойдали қазилмалар захираларини ҳисобга олиш шарти билан берилади.
10.5. Хорижий инвесторлар
Хорижий юридик шахслар маҳаллий компаниялар билан тенг ҳуқуқда туб ер қазилмаларидан фойдаланиш ҳуқуқини олишга ҳақлидир. Шу билан бирга, туб ер қазилмаларидан фойдаланиш ҳуқуқини олган хорижий инвестор Қирғиз Республикасида лицензиялаш учун қўшма компания ташкил этиши ва бенефициар эгалари тўғрисида маълумот тақдим этиши шарт.
10.6. Давлат иштирок
тош-кен саноати соҳасида
Табиий ресурслар соҳасидаги бир қатор лойиҳалар учун қонунчилик давлатнинг мажбурий иштирокини назарда тутади.
Олтин ва кумушнинг йирик ва ўртача конларини ишлаб чиқаришда давлатнинг улуши камида 30% бўлиши мажбурийлиги белгиланган. 49
Давлат корхоналари ва давлат улушининг 2/3 қисмига эга бўлган иқтисодий субъектлар табиий ресурслардан фойдаланиш лойиҳаларини инвесторлар билан оддий шериклик шартномалари ёки қўшма ёки қўшма корхоналарни ташкил этиш орқали амалга ошириш ҳуқуқига эгадир. Давлатнинг бундай лойиҳалардаги минимал иштирок миқдори фойдали қазилмалар турига қараб 30%-40% дан кам бўлмаслиги керак.50
10.7. Ижтимоий мажбуриятлар ва
ҳудудлар билан ҳамкорлик
Умумдавлат аҳамиятига эга бўлган ер ости бойликлари объектлари учун қонунчилик табиий ресурслардан фойдаланувчи ва маҳаллий ҳокимият органлари ўртасида ижтимоий пакет – ҳудуднинг ижтимоий-иқтисодий ривожланишига қаратилган келишув тузилишини назарда тутади.51 Ижтимоий пакетлар ва уларнинг бажарилиши тўғрисидаги ҳисоботлар оммавий равишда ошкор этилиши шарт.
Табиий ресурслар тўғрисидаги қонун, 19-модда, 4-1-қисм. Давлат улушининг камида икки учдан бир қисмига эга бўлган давлат корхоналари ва иқтисодий субъектларининг инвесторлар билан табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқларини амалга ошириш бўйича қўшма фаолияти шартлари тўғрисидаги низом (Қирғиз Республикаси Вазирлар Кабинети томонидан 2022 йил 23 августдаги 472-сонли қарори билан тасдиқланган). Қолган табиий ресурслар объектлари учун ижтимоий пакет тузиш ихтиёрийдир.
10.8. Табиий ресурслардан фойдаланиш учун солиқлар ва мажбурий тўловлар
Табиий ресурслардан фойдаланишга қуйидаги махсус солиқлар ва мажбурий тўловлар қўлланилади:
| Солиқ/тўлов тури | Қачон қўлланилади | Ставкалар ва ҳисоблаш |
|---|---|---|
| Бонус | табиий ресурслардан фойдаланиш ҳуқуқи берилганда ёки ўзгартирилганда (лицензия олиш, трансформация, ҳуқуқларни ўтказиш, улушларни ўзгартириш, захиралар ёки майдонни кенгайтириш); | бир марта тўланадиган тўлов; ставка захиралар миқдорига (ишлаб чиқариш учун) ёки лицензия майдони ҳажмига (қидириш ва разведка учун) боғлиқ; |
| Роялти | фойдали қазилмаларни қазиб олишда, ер ости сувларини олишда; | жорий тўлов; ставкалар фойдали қазилма турига қараб ўзгаради; |
| Даромад солиғи | олтин, кумуш, мис, сурма, симоб, вольфрам ва қўнғироқ, шунингдек олтин қотишмаси ва аффинажланган олтин, юқоридаги металларнинг тайёр маҳсулотларини қазиб олиш ва реализация қилишда; | stavkalar progressiv bo‘lib, tegishli metallning jahon narxlariga bog‘liq; daromaddan hisoblanadi va foyda solig‘ining o‘rnini bosadi; |
| Litsenziyani ushlab turish yig‘imi | litsenziyaga ega bo‘lgan taqdirda, konlarni qidirish, izlash va ishlab chiqish bo‘yicha loyiha quvvatiga chiqishgacha (yillik qazib olish hajmining kamida 90%); | litsenziya maydoni, foydali qazilma turi, berilgan sana va yer osti boyliklaridan foydalanish davriga qarab hisoblanadi. |
| Mahalliy ahamiyatdagi infratuzilmani rivojlantirish va saqlash uchun ajratmalar52 | foydali qazilmalarni ishlab chiqish (qazib olish) jarayonida; | foydali qazilmalarni realizatsiyadan tushgan daromaddan yoki ularni qayta ishlashdan oldingi tannarxidan 2%; hududlarni rivojlantirish jamg‘armalari va mahalliy byudjetlarga to‘lanadi |
Bundan tashqari, qonunchilikda belgilangan boshqa tegishli soliqlar, yig‘imlar va majburiy to‘lovlar ham to‘lanishi shart.
Mahalliy ahamiyatdagi infratuzilmani rivojlantirish, saqlash va hududlarning ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanish dasturlariga muvofiq maqsadli tadbirlarni amalga oshirish uchun ajratmalar.
Savollaringiz bormi?
Milliy investitsiya agentligiga savol bering — yuridik jihatlarni tushunishga yordam beramiz.
Materiallar Milliy investitsiya agentligi va Baker Tilly hamkorligida tayyorlangan, ma'lumot xarakteriga ega va yuridik maslahat hisoblanmaydi. Ma'lumotlar 2026 yil iyun holatiga mos keladi. Qaror qabul qilishdan oldin amaldagi normativ-huquqiy hujjatlarni tekshiring va MIA bilan maslahat qiling.